Обична девојка, обичан дечак, изванредна љубав. Она је из доброг дома са амбицијама за будућност. Потиче из сиромашне породице без изгледа. Они им стоје на путу и више не могу да се растају. Звучи клише? Не овог пута. Нови роман Агате Цзикиерде - Грабовска „Јак Аир“ има неке везе са тим, што значи да одбацујемо све претходне приче о тешкој љубави. Ово је први пољски нови роман за одрасле који би се лако могао натјецати са таквим романима са запада. Разговарамо с аутором филма „Лике Аир“ који открива, између осталог, зашто млади људи не би требало да читају еротску литературу.
Има згодног дечка, студира на престижном универзитету и проводи вечери у варшавским клубовима. Живи у прљавој стамбеној кући у Праги, брине се о млађој браћи и сестрама и нема снова. Колико пута сте чули уверење да ова прича звучи једноставно банално?
Агата Цзикиерда - Грабовска: Тренутно ... никад нисам чуо такву оптужбу. Супротно томе, чујем прва мишљења обожаватеља жанра која се замагљују (кратак опис књиге на насловници - ур.) Изгледа врло охрабрујуће.
Баш тако. "Попут ваздуха је доказ да је (...) могуће створити причу која неће бити идентична другима" - то је један блогер написао о "Као ваздух". Како сте то урадили? Сличне приче (два љубавника од двојице у потпуности различити светови) је у гроздовима ...
АЦГ: Плаћам им за такве речи (смех). Прочитао сам пуно нових одраслих и заиста су књиге у овом жанру препуне образаца, али супротно изгледима, тема: он је „сиромашан“, а она „богат“ није много искориштен. Радије бих рекао да је права окосница нове одрасле особе тема: он „бог секса без грешака и грешака“, она „срамежљиви миш, девице“. Мислим да је у данашњој литератури, посебно у женској књижевности, врло тешко избећи обрасце или мотиве који су негде већ постојали. Међутим, важно је увести нови елемент у роман који ће додати свежину у причу. Надам се да сам успио, али коначна пресуда ће наравно бити за читаоце.
Шта је у случају "Јак Аир-а" овај нови елемент?
АЦГ: Постоји неколико таквих елемената. Не могу открити оно најважније, јер ће то бити превелик спојлер за заплет. На пример, у свој роман представио сам дечије ликове, који ће додати мало збрке у живот два главна јунака.
Трудим се да спречим да се осећај између ликова брзо и неосновано појављује у мојим причама, што је такође чест приговор када је реч о заплету у женској литератури. У својим романима ми је веома стало до реализма ситуације и ликова тако да читавина буде вјеродостојна за читаоца.
Мислим да је, парадоксално, најинтригантнији елемент моје књиге чињеница да је овај специфични жанр смјештен у пољску стварност.
Зашто људи толико воле читати о љубави? Нарочито забрањено на неки начин?
АЦГ: Љубав је најзанимљивија тема књижевности, кинематографије, позоришта, музике, јер је осећај који дефинише живот сваког од нас. Скоро сви су имали љубавну причу. Неки од нас су разочарани у љубави или, напротив, срећни у љубави. Вероватно се сви сећају своје прве љубави и имају осећај који остаје са њим заувек. Неки од нас су изгубили љубав, а то такође оставља трајни траг.
Ово је тема са којом су сви у стању да се поистовете. Љубав изазива у нама најјаче и најекстремније емоције. Емоције су кључ ове загонетке. Кад читамо, желимо да нешто „осетимо“ и ништа не пружа више импулсе од само романа о љубави.
Ово је питање вероватно тривијално, али веома ме занима ваш одговор. Шта је инспирисало ову причу?
АЦГ: Веома ми је тешко да одговорим на таква питања јер заправо не знам када се родила идеја за ову конкретну причу. Моја највећа инспирација увек и свуда је музика, али не само. Слушајући праву песму, стварам причу у својој глави за коју музика постаје позадина. Када је у питању "Као ваздух", идеја ми се појавила у глави током посете једној прашкој стамбеној кући, која је постала позадина романа. Читава ствар је била спојена музиком, о чему сам и шверцовала у књизи.
Да ли сте више инспирисани пољском или страном музиком?
АЦГ: Наравно, имам своје омиљене извођаче попут Кингс оф Леон, Бирди, Јамес Баи, Том Оделл, Дамиен Рице, али ја стварно слушам све, било да је пољски или страни уметник.
Постоје ли прототипови за Оливиа и Доминика?
АЦГ: Не постоје. Оливиа и Доминик су у потпуности плодови моје маште.
Који је био ваш циљ док сте написали ову књигу (да ли је то уопште?) Мислим, ако би књига постала нека врста предавања, пренети нешто важно што би другима могло показати пут. Или можда сасвим супротно ...
АЦГ: Када пишем, не покреће ме жеља да спасим свет или да пренесем морализујућу целулозу. Мој једини циљ је да читалац на тренутак заборави на свет и једноставно се изгуби у историји. Кад пишем, увек се стављам у улогу читатеља. Желим да прича постане одскочна даска од стварности за примаоца, али довољно занимљива да ће је, при затварању последње странице, неко време памтити или поменути. Као читалац ценим књиге које у мени остављају траг. Волео бих да моје приче имају сличан ефекат на људе. Да ли ће се то догодити? Открићу за неко време.
У вашој претходној књизи Када ме гледате такође се говорило о тешкој љубави. Да ли ћете се задржати на овој теми или ћете можда написати потпуно другачије романе?
АЦГ: Имам милион идеја у глави и то никако нису само љубавни романи. Имам идеју за детективску причу, почео сам да пишем хорор роман ... (смех)
Ох, даме читаоци се дефинитивно радују!
АЦГ: Моји читаоци вероватно неће посегнути за хорор романом ...
Зашто? Није ли случај да ако сте вољни посегнути за другим темама док пишете, можда ће они желети да прочитају још нешто, тим више што ће вам изаћи из пера.
АЦГ: Имам своје верне читаоце, али мислим да их нисам довољно обавестио да су ми толико веровали. И добро. Не желим слијепе читатеље који ће читати све што напишем јер ми се свиђају. Желим да они цене оно што радим кроз квалитету онога што радим. Ако ова квалитета опадне, хтео бих да их чујем.
Мислим да ће можда једног дана, кад успем да објавим неколико књига и они мисле да ће ове књиге бити успешне, можда пожелети да посегну за нечим мојим, што неће нужно бити романса. Међутим, такође разумем да ако неко не воли злочиначку фантастику или фантазију, читање таквих романа једноставно ће бити уморно или досадно. Ни ја то не желим.
"Јак Аир" се зове први пољски роман, нова одрасла особа. Овај концепт је код нас мало познат, шта бисте описали на најтачнији начин?
АЦГ: Нова одрасла особа има елементе из више жанрова, али у ствари, то је романса чији су главни протагонисти млади људи, који се најчешће боре са демонима прошлости. Њихова осећања често су обележена патњом, а њихов пут ка заједништву препун је потешкоћа. Ипак желим напоменути да не пишем нове одрасле особе ... Пишем приче о младима, а будући да је овај тренд добио свој жанр, то је друга ствар. Када сам писао своју прву књигу, нисам ни знао да постоји. Не бих волео да ме виде као аутора који је рекао да се нова одрасла особа продаје и почео да пише под својим диктатом. Једноставно се најбоље проналазим у романима чији су главни људи људи који улазе у одраслу доб.
Тачно, до недавно у Пољској нико није знао шта је ново одрасла особа. Зашто, по вашем мишљењу, нови одрасли људи стварају тако огромну сензацију широм света и зашто се овај концепт развија код нас тек сада?
АЦГ: Велика популарност нове одрасле особе у Пољској и широм света резултат је врло једноставне ствари. До сада није било романа који би се бавили темом искустава младих. Већина аутора фокусира се на приче зрелих људи који, на пример, започињу ново поглавље у свом животу.
Тинејџера или двадесетпетогодишњака неће занимати роман о жени средњих година који је супруг напустио и оставио саму са својом децом. Постоји пуно романа с овом темом.
Млада девојка - представница нове групе читалаца - поистоветиће се са љубавном причом која се тиче јунака њеног узраста. Такав читалац жели да буде део приче са којом се може осећати и идентификовати.
Назив "нова одрасла особа" користи се за усмеравање примаоца до тог одређеног положаја
Имам утисак да захваљујући новим одраслим особама све више људи чита књиге, посебно младе људе, које још увек називају онима које мало занима књижевност. Мислите ли да је то добар правац?
АЦГ: Дозволите да додам још - захваљујући новој одраслој особи, многе младе жене започеле су своју авантуру читањем. То је старосни распон читања који су аутори врло занемарили, због чега сада имамо процват у романима о „младим одраслима“. Млади примаоци коначно имају шта да прочитају! Ја и моје девојке у тинејџерским годинама били смо заокупљени "Анне оф Греен Хилл", јер је Луци Мауд Монтгомери написала ову књигу за нас младе девојке.
Мислим да је било који начин погодан охрабрити људе да читају. Нова одрасла особа је жанр који поред понекад шематских или чак баналних прича, такође шверцује мудрост. Моја два идола овог жанра - Миа Схеридан и Цоллеен Хоовер - мајстори су стављања мудрих морала у први план у својим романима. Њихове књиге су једноставно лепе и мудре. Не подржавам, међутим, младе људе који читају романе пуне еротике или промовишу нездраве односе мушкарца и жене. То искривљује њихов поглед на односе и интимност. Такође им одузима одређену невиност и ствара превелика очекивања у односу на њихове будуће партнере.
На крају, желим вам ... међународни успех, јер мислим да би "Јак Аир" имао добре шансе да се пробије кроз друге, чак и западњачке, нове романе за одрасле. Рачунате ли на то у будућности?
Хвала на вашим жељама, али ја сам реалиста и не размишљам о таквим стварима. Мој једини сан је да ми не би понестало идеја за нове приче и да би неко желео да их објави и, пре свега, прочита их.
Агата Цзикиерда-Грабовска - васпитачица из социјалне рехабилитације која није радила ни један дан у професији. Љубитељ је дугих путовања, који се плаши летања авионом. Циник са романтичном душом очаран зомбијима. Писање је за њу постало природни процес који се развио из њене велике љубави према књигама. У својим романима и кратким причама фокусира се на једноставност и реализам. Њени читаоци упоређују је са Цоллеен Хоовер.
спонзорисани материјал